PRIZNAVANJE STRANE VISOKOŠKOLSKE DIPLOME

 

Član 6 stav 1 Zakona o visokom obrazovanju  („Službeni glasnik Republike Srpske“, br. 85/06) i 30/07 u vezi sa odredbom člana 1 Konvencije o priznavanju kvalifikacija visokoškolskog obrazovanja u evropskoj regiji (Lisabon 1997. godina)

 

 Priznanje (međunarodne) visokoškolske diplome stečene na stranoj visokoškolskoj ustanovi može se odobriti samo ako je visokoškolska ustanova priznata od strane nadležnih organa države u kojoj se ustanova nalazi.

 

Iz obrazloženja:

 

            Osporenim aktom odbija se zahtjev tužioca za priznavanje strane visokoškolske diplome stečene 13.06.2003. godine na visokoškolskoj ustanovi Славянскиπ Гуманитарньй Университет, Межнационалной Академии Гуманитарньх у Естессмтвеннь Наук им. Князей Шербатовьх, Москва, Руска Федерација kojom je dobio akademsko stručno zvanje diplomirani menadžer iz uže naučne oblasti Integralni marketing menadžment, kao diplome o stečenom visokom obrazovanju u Republici Srpskoj koja se izdaje nakon završenog studija za sticanje akademskog zvanja završenog dodiplomskog studija.

            Iz podataka spisa predmeta proizlazi  da je tužilac dana 07.08.2007. godine podnio tuženom, na propisanom obrascu, zahtjev za priznavanje strane visokoškolske diplome radi zaposlenja u Bosni i Hercegovini, u kojem je zatražio da mu se prizna stručna sprema stečena na visokoškolskoj ustanovi Славянскиπ Гуманитарньй Университет, Межнационалной Академии Гуманитарньх у Естессмтвеннь Наук им. Князей Шербатовьх, Москва, Руска Федерација na kojoj je stekao zvanje „diplomirani menadžer iz uže naučne oblasti Integralni marketing menadžment“.

Rješavajući po navedenom zahtjevu, tuženi organ je osporenim aktom isti odbio kao neosnovan, uz obrazloženje da ne postoje materijalno pravne pretpostavke za priznavanje strane visokoškolske diplome predviđene pozitivnim materijalno pravnim propisima Republike Srpske i Konvencijom o priznavanju kvalifikacija visokoškolskog obrazovanja u evropskoj regiji zaključenoj (Lisabon 1997. godina), s obzirom da je u članu 1 Konvencije propisano da se pod institucijom visokoškolskog obrazovanja, podrazumijeva ustanova koja pruža visokoškolsko obrazovanje i koju priznaje nadležni organ strane učesnice da pripada njenom sistemu visokoškolskog obrazovanja. U dokaznom postupku pribavljeni su zvanični podaci od ENIC kancelarije Ruske Federacije, te utvrđeno da pomenuta visokoškolska ustanova nije akreditovana ustanova koja ima ovlaštenje nadležnog državnog organa da izdaje visokoškolske diplome, odnosno nije dio sistema visokoškolskog obrazovanja u toj zemlji u smislu pomenutog člana 1 Konvencije, zbog čega je u skladu sa čl. 132 Zakona o visokom obrazovanju RS i članom 8 stav 3 Pravilnika o sastavu i načinu rada komisije za informisanje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja, odlučeno kao u dispozitivu.

Sud je odbio tužbu kao neosnovanu nalazeći da je osporeni akt zakonit.

Naime, odredbom člana 6 stav 1 Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik Republike Srpske“, br. 85/06 i 30/07) data je definicija i propisano da je, u smislu ovog zakona, visoko obrazovanje, obrazovanje nakon srednje stručne spreme koje vodi do međunarodno priznatog stepena visokog obrazovanja. Uslovi za međunarodno priznanje stečenog stepena visokog obrazovanja propisani su odredbom čl. 1 Konvencije (Lisabon 1997. godine) koja propisuje da se pod institutcijom visokoškolskog obrazovanja podrazumijeva institucija koja pruža visoko-školsko obrazovanje i koju priznaje nadležni organ strane ugovornice da pripada njenom sistemu visokoškolskog obrazovanja, što bi nadalje značilo da se međunarodno priznanje stečene visokoškolske diplome može odobriti samo ukoliko je diploma stečena na visokoškolskoj ustanovi priznatoj od strane nadležnih organa države u kojoj se ta ustanova nalazi.

Kako iz napred navedenog činjeničnog utvrđenja nesporno proizilazi da je tuženi na osnovu podataka pribavljenih od strane ENIC/NARIC mreže čija je članica BiH, a i Ruska Federacija, kao i podataka Nacionalnog informacionog centra za akademsko priznavanje i mobilnost Ruske Federacije, utvrdio da predmetna visokoškolska ustanova nije akreditovana i nije državno priznata insititucija za izdavanje diploma za sticanje visoke spreme, to je i tuženi ispravno zaključio da nisu ispunjeni uslovi iz napred navedenih odredaba Zakona i Konvencije za priznavanje diplome stečene u toj ustanovi, a u svrhu zaposlenja, pa je tužbu valjalo odbiti kao neosnovanu pozivom na član 31 stav 1 i 2 Zakona o upravnim sporovima.

                                       

( Okružni sud u Banjoj Luci, broj  011-0-U-08-000 471 od  18.09.2008. godine)